Ambalaža za pakovanje brze hrane štetnija od obroka

Velika štetnost…

Od prije je poznato da masni prženi krompirići, piletina pržena više puta u korištenom ulju i preslani hamburgeri nisu dobri za zdravlje. Uprkos tome što su veoma ukusni, čini se da ambalaža u koju se pakuju može biti štetnija od same brze hrane jer sadrži toksične hemikalije.

Papirnate kutije i papiri u kojima se u restoranima brze hrane poslužuju hamburgeri i prženi krompirići obloženi su hemijskim spojem koji je otporan na mast ali može sadržavati fluoridne spojeve, pokazalo je nedavno istraživanje.

Kao da nas iko pita: Svi ga koristimo, a ima ogroman uticaj na razvoj mozga!

Ti spojevi su poznati kao polifluoralkilni (PFAS), a neki se povezuju sa mogućnosti razvoja raka. PFAS su hemikalije na bazi fluorida koje onemogućavaju kapanje ulja izvan vrećice. Ali, kada se zagrijavaju, te hemikalije mogu dospjeti u hranu, piše britanski Independent.

Kada PFAS dođe u doticaj sa hranom koja ga ‘razmoči’ i zagrije, velika je mogućnost da preko obroka konzumirate i štetne hemikalije. Koliku količinu štetnih kemijskih spojeva ‘progutate’ s hranom zavisi i od  temperature hrane te od toga koliko je dugo stajala zapakovana.

Nema ga samo u papirnatim čašama

Prikupivši više od 400 komada ambalaže iz restorana brze hrane kroz čitave Sjedinjenje Države, naučnici su ustanovili da je 46% papira u koji se umotavaju obroci i 20% kartonskih kutijica sadržavalo određenu količinu fluoridnih spojeva. Oni su pronađeni u 56% ambalaža za deserte i hljeb te u 38% ambalaža za sendviče i hamburgere.

Samo papirnate čaše nisu sadržavale fluor. Ako ste mislili da se najveća koncentracija toksičnih spojeva nalazi u masnom papiru u koji se umotavaju hamburgeri, varate se, jer ih je najviše u ambalaži za dezerte i hljeb.

I kad naručite pizzu…

Slično je stanje i sa ambalažom za pizze i kokice, ustanovili su američki naučnici.
Odavno je poznato da perfluoralkilni spojevi utiču na brojne zdravstvene tegobe, poput smanjene plodnosti, povećanog holesterola, oslabljenog imunološkog sistema i većeg rizika od obolijevanja od raka. Ne nalaze se samo u ambalaži za pakovanje brze hrane, već i u predmetima koje svakodnevno koristimo, poput teflonskih tava, vodootporne odjeće, proizvoda za čišćenje, u bojama i lakovima, šamponima, koncu za zube i make-upu.
Izvor:dnevni avaz

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *